U radu sa decom, posebno onima koji žele da stanu među stative, učimo da golmanski posao nije samo “hvatanje lopte”. To je stvar poverenja, odgovornosti, ali i igre. Mnogi roditelji se iznenade kad shvate koliko je važno kako dete stoji, kako gleda igru, i šta govori svojim saigračima.
Isto tako, i deca često pomisle da je dovoljno da „odbrane penal“ i da su postali golmani. A istina je da svaki dan uče – ne samo kako da se bacaju, već i kako da razmišljaju.
Zato u Golmanskoj akademiji No.1 ne učimo samo tehniku, nego i razumevanje igre. I odmah na početku – u svakom kampu, treningu i radionici – uvek se iznova pojavljuju iste greške. Nisu strašne. Ali jesu važan signal da nešto treba usmeriti, promeniti, objasniti.
Tabela Sadržaja
- Položaj tela – osnova svega
- Strah od lopte? Normalno je.
- Komunikacija je veština, ne obaveza
- Preuranjeni skok – brzina nije sve
- Zaključak za roditelje i decu
Položaj tela – osnova svega
Mnogi mali golmani kad krenu da treniraju, drže noge previše ukočeno, ili se oslone na pete. Kao da čekaju da lopta „padne“, umesto da joj sami idu u susret.
Mi ih učimo da uvek budu blago savijeni u kolenima, sa težinom na prstima, spremni kao „tigrovi pred skok“. To nije slučajno – brojni sportisti (ne samo golmani) koriste “aktivni atletski stav” jer omogućava bržu reakciju i bolji balans tela. Naš cilj je da dete oseti to stanje, ne samo da ga mehanički ponavlja.
📚 Preporuka za roditelje: Istraživanja iz sportskih akademija u Nemačkoj i Holandiji pokazuju da rana korekcija balansa kod mladih sportista direktno utiče na smanjenje povreda i uspešnije usvajanje tehničkih veština (Bundesinstitut für Sportwissenschaft, 2021).
Strah od lopte? Normalno je.
Nije redak slučaj da deca zatvaraju oči kad ide lopta ka njima. Ili okrenu glavu. Ili pokušaju da hvataju rukama stisnutim u pesnicu. I da, nekad se i rasplaču. Ali to nije sramota. To je deo puta.
Zato svaki naš trening sa mlađim uzrastima počinje vežbama prilagođavanja na kontakt. Korišćenje mekih lopti, vežbanje hvatanja u paru, bez pritiska i ocenjivanja. Dete mora da zavoli kontakt sa loptom, da je „oseti“ kao nešto blisko.
📌 Zanimljiv pristup koji koristimo: „trening sa balon loptama“ – deca rade iste pokrete kao sa pravom loptom, ali sa loptom punjenom vazduhom. Na taj način nema straha, a usvaja se forma.
Komunikacija je veština, ne obaveza
Mnogi mladi golmani ne govore ništa dok igra traje. Ne zovu igrače, ne traže loptu, ne daju znak. Roditelji misle da je to stidljivost – ali često je u pitanju strah od greške. Da ne kažu nešto pogrešno.
Na treninzima im stalno ponavljamo da su golmani zapravo “dirigenti igre”. Bez njihove komande, odbrana ne zna gde da ide. I onda sve pada na njih. A to ne želimo.
Zato uvodimo pravilo: svaka situacija – komentar. Na primer, kad lopta ide na stranu, dete mora da kaže “levo” ili “desno”. Ako ne kaže – prekidamo. Nema kazne, ali ima objašnjenja. Jer trening nije samo znoj – to je i razgovor.
🎧 Inspiracija dolazi i iz primera vrhunskih čuvara mreže – Manuel Neuer, poznat po vrhunskoj komunikaciji, često je naveo da mu je u ranoj mladosti najviše pomoglo što su mu treneri govorili da “mora da vodi, a ne da čeka”. To isto mi govorimo danas deci kod nas.
Preuranjeni skok – brzina nije sve
Jedna od najčešćih scena koju viđamo: dete vidi da protivnik dolazi sa loptom i odmah krene ka njemu, u panici. Istrči. Uspori. I… ostavi gol prazan.
Deca misle da je brzina sve. A zapravo je strpljenje ono što pravi razliku. Učimo ih da čitaju situaciju – da znaju kada treba da reaguju brzo, a kada da sačekaju.
🧠 Kroz igre poput “čekaj – kreni – stani” golmani uče kontrolu pokreta, ne impuls. Jer dobra procena donosi dobru odbranu.
Zaključak za roditelje i decu
Greške su deo svakog treninga. Ali nisu prepreka. Naprotiv – to su znakovi da se dete razvija. Da pokušava. Da traži rešenje.
U golmanskoj akademiji No.1 trudimo se da svaku grešku pretvorimo u naučenu lekciju, bez pritiska. Kroz igru, razgovor, i jasno objašnjene tehnike, gradimo samopouzdane i odgovorne mlade ljude – ne samo sportiste.
Ako imate dete koje voli da skače po dvorištu, da čuva gol sa šerpama kao stativama, ili da viče „moja!“, možda je vreme da ga uvedete u svet golmana. I da mu pokažete da greške nisu kraj – nego početak.
